DinaCard je predstavljena kao domaći platni sistem čiji je cilj smanjenje troškova i jačanje finansijske nezavisnosti Srbije. Međutim, nakon zakonskih promena iz 2018. godine, banke su bile obavezne da korisnicima koji žele platnu karticu prvo ponude onu čija se obrada transakcija obavlja u Srbiji. U tom trenutku jedina kartica koja je ispunjavala uslov bila je DinaCard.

Veza sa kompanijom Asseco.

Jedna od kompanija koja učestvuje u procesiranju DinaCard transakcija jeste Chip Card. Njen većinski vlasnik je Payten, član međunarodne IT grupacije Asseco. Ova veza postaje posebno zanimljiva kada se uzme u obzir da je Igor Brnabić, brat tadašnje premijerke Ane Brnabić, bio jedan od direktora kompanije Asseco SEE. Tako se kompanija iz poslovne grupacije u kojoj je rukovodeću funkciju imao brat predsednice Vlade našla među učesnicima infrastrukture domaćeg platnog sistema.

Pitanje sukoba interesa.

Asseco se nije povezivao sa državom samo kroz platne transakcije. Radio Slobodna Evropa je 2020. godine pisao o ugovoru vrednom 180 miliona dinara koji je Kancelarija za IT i elektronsku upravu dodelila kompaniji Asseco SEE za izradu Centralnog registra stanovništva. U tom periodu Igor Brnabić bio je deo rukovodstva kompanije, dok je njegova sestra bila predsednica Vlade. Članica Saveta za borbu protiv korupcije Jelisaveta Vasilić ukazala je na mogući sukob interesa, dok su predstavnici Kancelarije odbacili takve tvrdnje. Naravno, ne postoji javno potvrđen dokaz da je Ana Brnabić uticala na donošenje zakona kako bi pogodovala kompaniji svog brata. Takođe, Asseco nije jedini procesor DinaCard transakcija. Ipak, činjenica da je njen brat bio deo rukovodstva kompanije koja posluje sa državnim institucijama i učestvuje u domaćem platnom sistemu otvara legitimna pitanja o razdvajanju privatnih i javnih interesa.

Zaključak: DinaCard je zamišljena kao projekat od nacionalnog značaja, ali njena priča pokazuje koliko se državni i privatni poslovni interesi mogu preplitati. Porodična veza Ane Brnabić sa rukovodiocem Asseca sama po sebi nije dokaz korupcije, ali u kombinaciji sa poslovima koje je kompanija ostvarivala sa državom predstavlja ozbiljan razlog za ispitivanje mogućeg sukoba interesa. Kada se privatni interesi porodice najviših državnih funkcionera ukrste sa državnim odlukama, transparentnost ne bi smela da bude stvar dobre volje, već obaveza.

Autor: Nemanja V